Da li će BiH ući u EU i NATO?

Mislim da se NATO savez neće nikada raspasti. Izvori ugroženosti u bilo kojem području u bilo kojem vremenu će diktirati uslove ili razvoja stabilnosti ili nestabilnosti određenih vojnih saveza, kao što je to bilo i sa Varšavskim paktom koji se raspao. Mislim da NATO savez u ovoj formi može promijeniti samo namjenu ili ciljeve u vojnom ili političko-ekonomskom smislu, ali da će se raspasti - neće. A mi kao država Bosna i Hercegovina ćemo sigurno ući u NATO savez. Mislim da će biti potrebno i s naše strane barem minimum zadovoljenja kriterija i onoga što smo potpisali, obećali i čemu stremimo, a od strane NATO-a jedna široka otvorenost za koju se nadam da će doći u narednom periodu, kako za Sjevernu Makedoniju, tako i za Bosnu i Hercegovinu. Vrijeme ističe i protiče, ali da će isteći vrijeme za Bosnu i Hercegovinu u NATO savezu - to nikada.

Da, postat će Bosna i Hercegovina članica Evropske unije onog trenutka kada većina građana Bosne i Hercegovine bude imala viziju o tom putu i bude spremna da radi na tom putu, bude spremna da učestvuje. Ključ svega je participacija. Bez toga nema ničega.

Bilo bi lijepo da smo zaista ozbiljni i mi i Evropska unija u tom procesu učlanjenja, ali mi se nećemo tako lako učlaniti. Okoliš je tu najbolji primjer. Stanje našeg okoliša je čak i gore nego prije petnaest godina kada smo dobili set okolišnih zakona. Bez radikalne promjene na tom dijelu, učlanjenja nema.

Ono što ste na početku rekli je tačno. Nisam prorok i mi ljudi smo vrlo loši u predviđanju budućnosti. Jedna stvar koju mogu reći je da je vrijeme jako loše. Momenat je jako loš. NATO je pred preispitivanjem vlastitog identiteta, kao i Evropska unija. Bosna i Hercegovina u ovom trenutku pokušava da se uključi u onu ideju Evropske unije kakva je postojala devedesetih godina. Tajming nam je vrlo, vrlo nesretan, nažalost. Završit ću na toj pesimističnoj crti.

Teško da Vam mogu licitirati godinama. Bila bih potpuno neozbiljna. Ali ono što mogu reći, pored onog što sam već rekla, jeste da nam fali ta inicijativa, angažman, jednostavno konsenzus političkih partija kao aktera i ja ne vidim da taj pritisak dolazi iznutra, ne čujem glas ni intelektualaca, djelimično čujemo glas pojedinih medija, civilnog društva koji insistiraju i vrše pritisak na političku elitu da čine reforme, odnosno da nas vode ka Evropskoj uniji. Nama je izostajala sve i jedna karika koja bi trebala da uspostavi barem neku vrstu sinergije i da napravimo pritisak da se glasno čuje ta naša inicijativa prema donosiocima političkih odluka.

Skeptična sam da ćemo brzo u Evropsku uniju, a što se tiče vojne integracije, valjda će neko biti pametan da odvaže šta je u interesu države, naroda, bezbjednosti, manjeg troška i većeg standarda.

Mislim da se svi trebamo maksimalno potruditi da vidimo šta su to benefiti članstva u NATO-u, a da ne pokušavamo, zbog toga što je netko više uradio na euroatlantskom ili europskom putu, da ga optužimo i tražimo razloge da ne podržimo njegove ideje.

Ja ne vidim pravu perspektivu za naš ulazak, niti vidim pravu želju kod onih koji vode ovu zemlju da se uđe zato što je njima vrlo dobro i sada. Njima Evropa ne treba i njima je Evropa samo opterećenje. To je još jedna kontrola i finansijskog trošenja i ponašanja i borbe protiv korupcije i takva jedna organizacija nam ne treba jer je ovako bolje kad smo sami svoje gazde i možemo uzimati kad hoćemo i koliko hoćemo.

Šta se nama, zapravo, dešava. Nama se kaže da je Evropska unije budućnost. Ja se bojim da je Evropska unija naša povampirena prošlost, nas kao jedne siromašne kolonije na periferiji. Nekada davno je Oskar Davičo mogao reći 'Mi nismo više ničiji siromašni rođaci'. A bojim se da ja mogu da zaključim da smo mi opet nečiji siromašni rođaci.

Mi ćemo završiti kao zemlja članica NATO pakta. To će dosta dugo trajati. Trebat će neke stvari da se promijene u regiji. A što se tiče Evropske unije, ja mislim da bi najbolje bilo da se sad ovih šest država Zapadnog Balkana što je moguće više presaberu i da počnu sarađivati u skladu sa uzusima Evropske unije, jer je Evropska unija nas sve trenutno stavila na čekanje. Ako mi budemo čekali Evropsku uniju da se ona pomakne, mi ćemo naredne dvije-tri godine sigurno biti nigdje. Zato mislim da je vrijeme da se okrenemo sebi. Ili da pojednostavim: ono što je Federica Mogherini uradila na svojoj oproštajnoj večeri i sazvala lidere iz regiona. Da ja sjedim u Predsjedništvu BiH, ja bih sazvao lidere iz regije bez Mogherini i bez stranaca i rekao 'Dajte ljudi, da vidimo, možemo li mi nešto uraditi zajedno? Možemo li zajedno sarađivati? Možemo li zajedno pomoći ljudima da komuniciraju, da rade, da trguju, da putuju?'

Prema Evropskoj uniji mi možemo krenuti, ali očigledno Evropska unija nas ne želi. Posljednja zbivanja koja dolaze iz Brisela pokazuju da Evropska unija uopće ne želi integraciju Zapadnog Balkana. Ka NATO-u - to je moja želja i nastojanje i mislim da je to želja većine građana ove zemlje, jer NATO garantuje sigurnost, za početak. Sjeverna Makedonija nije ušla u Evropsku uniju, ali je uspjela da reformira pravosuđe. Okrenula se zato NATO integracijama.

Ja ne znam šta bi to značilo u egzistencijalnom značenju, pretpostavljam da bi bilo bolje, ali jeste činjenica da mi o tome ne odlučujemo i da ćemo postati članica Evropske unije, jer drugog načina nema.

Ako mislite na Brisel i Evropsku uniju, Brisel će uvijek biti tu. Dakle, do nas je. Mi smo ovdje izolovani, da se razumijemo, i nema više potrebe da se na silu usisava zemlja u Evropsku uniju iz bilo kojeg razloga, kao što se to radilo nakon pada Berlinskog zida, jer su tada geopolitički uslovi to diktirali. Briselu se sasvim sigurno ne žuri. Kada ćemo mi raditi ovo što moramo da radimo, apsolutno je do nas. Ono što ja očekujem je da se odblokira put ka NATO integracijama i mislim da se ne smije dozvoliti da Bosna i Hercegovina u bilo kojem smislu napravi, ako ništa, korak nazad. Na kraju krajeva, na to niko nema ni pravo, jer je to dio naše legislative i usvojenih odluka i strategija.

Ja se nadam da ćemo ući. Malo je teško procijeniti kada bi to moglo biti. Ko se mogao nadati da će Macron donijeti ovakvu odluku u vezi sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom? Nadam se da će se odnosi unutar Evropske unije srediti, a posebno savezništvo između Evrope i Amerike i da će Bosna i Hercegovina biti članica prvo NATO-a, a kasnije i Evropske unije.

Što se tiče mladih generacija, oni će i dalje odlaziti. Imamo Hrvatsku koja je u Evropskoj uniji i mladi i dalje odlaze iz Hrvatske. Odlaze iz Poljske, Bugarske, Rumunije, iz svih ovih siromašnih članica Evropske unije. Bilo bi im samo mnogo lakše da odu. Moje mišljenje je da Bosna i Hercegovina ovakva nakaradna kakva jeste neće nikada postati članica Evropske unije, ni NATO-a, ni bilo čega.

Djelimično je to tačno. Neki to koriste. To je popularno da kažete da smo za put ka Evropskoj uniji, ali ako neko pita da li radimo na tome, onda nema odgovora. Postoji kod nekih, možda, ravnodušnost, a možda neki kažu 'Ma, baš me briga za takvo nešto', ali ipak ja vjerujem da je većina ljudi za to. Ja lično, ako pitate mene, nisam u tome dvoličan. Ja smatram da je to ispravan put. Najbolji put za Bosnu i Hercegovinu. Članstvo u Evropskoj uniji i napredak društva prema EU standardima liječi mnoge bh. rane - i socijalne i političke i nacionalne i vjerske i bezbjedonosne, što je najvažnije. Taj kišobran nam treba da ne bismo ostali u ovom našem blatu.

Ja ću reći nikada. Dobro, možda nas Evropa i primi. Ustvari prije će nas primiti NATO jer smo na dobrom geopolitičkom i geostrateškom položaju i uvijek je bilo to okapanje oko nas, između Istoka i Zapada, tako da bi to moglo i biti, međutim ne znam koliko će nam to koristi donijeti. Možda bi netko rekao da će nas možda zaustaviti, nas Balkance, kakvi jesmo, zapaljivi. Možda nam ne bude više rata.

Užasno je to sad moderno i vidim da euroskepticizam strašno raste, pogotovo poslije Macronovih uvjeta. Mnogi predviđaju raspad Evropske unije. Svjedočimo jednoj krizi Evropske unije. Međutim, ja zaista ne znam šta je alternativa. Ja mislim da Bosna kulturološki, civilizacijski, politički, identitarno pripada evropskim državama, evropskoj porodici i treba sve činiti da se ti naši putevi evropskih integracija ne dovode u pitanje. Oni koji nam već danas nude neke alternative tipa azijske integracije, okretanje Kini, Rusiji, Turskoj, su oni koji vole prvo autoritativni oblik vladavine, koji nam kažu da će i dalje trajati neoliberalni kapitalizam i bogatit će se oni koji svakako već sve imaju i dalje ćemo biti u problemu sa ljudskim pravima. Takva država je pakao. Ja mislim da je Evropa za nas put ka zemljama u kojima postoje civilizacijske vrednote, a to su vladavina zakona i red.