Evropski put Bosne i Hercegovine: Korak naprijed, natrag dva

Oni nas dovoljno znaju. Možda čak i više nego što mislimo. Ja bih se smio usuditi reći i to je moj subjektivan stav, da su snizili kriterije prema Bosni i Hercegovini. Važni smo im i prosto bi nas oni pogurali, ako mogu da upotrijebim taj izraz, ali mi ne koristimo te šanse. Oni ne traže odgovore na upitnik kako Brisel to priželjkuje. Za njih je odgovor da imamo dva odgovora, da bi mogli kasnije sa nama da rade, da bi zajednički radili na promjeni zakonodavstva, pravila i principa. To je suština upitnika. Da oni skeniraju stanje u našoj zemlji. Da imaju potpuno skenirano stanje, taj jedan pregled, screening situacije da bi poslije mogli da popravljamo pojedine segmente društva. Ništa više. Oni ne traže neke priželjkivane odgovore. Recite da imate dvije vrste odgovora, imate različite odgovore u entitetima, ne slažete se sa entitetima, entiteti sa državnim nivoom. Ništa drugo. Mi se nadmudrujemo potpuno bespotrebno jer nismo shvatili suštinu odgovora na upitnik, nego smo to shvatili na neki drugačiji način.

Prvo nam je od 2008. do 2015. godine trebalo sedam godine da stupi na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Pa smo nakon toga 2016. godine predali tzv. kredibilni zahtjev za članstvo. Pa smo dvije godine ispunjavali upitnik. Nakon toga je Evropska komisija vrlo jasno i precizno detektovala probleme i poslala nam više od 600 dodatnih pitanja. Na 22 nismo odgovorili. Na veliki broj ostalih pitanja nismo poslali jednoobrazan odgovor, već je sa više nivoa odgovoreno na različit način. Samo na mali broj pitanja je jednoobrazno odgovoreno. Dakle, svaki naš dosadašnji korak koji je učinjen nosio je sa sobom probleme koji nisu rješavani.

Naši političari su, ako ništa, vješti u korištenju apsolutno svake činjenice na ovom svijetu koja ide u prilog njihovom opredjeljenju da ne rade svoj posao. Vrlo često čujete i Dodika koji kaže: 'Šta ćemo u Evropi? Ona je u ekonomskoj krizi.' Tako će i ova odluka ići njima na ruku kako sam rekao maloprije: 'Šta ćemo u Evropi? Ona ne cijeni naše napore.'

Probleme koje mi imamo imaju i susjedne zemlje. Hrvatska je, naravno, tu nešto bolja, oni su članica Evropske unije i tu vrijede sasvim druga pravila. Međutim, region ima slične probleme i sa zrakom i sa otpadom i to se samo prelijeva iz jednog mjesta u drugo. Oni strašni snimci koje smo u prilici da vidimo sa Višegradskog jezera pokazuju da je to uglavnom otpad koji je došao iz Crne Gore i Srbije. Međutim, za naše političare to nikada nije tema. Teme su ove velikodržavne stvari, a za to kako ljudi žive svoje svakodnevne živote, kako im je okoliš svakodnevno zagađen, kako zbog toga kraće i teže žive, izgleda nikoga nije briga. Međutim, šta je tu bitno? Politika Evropske unije prema regionu. Nažalost, nismo tu nikakvu pomoć dobili. Prošle godine je objavljena strategija Evropske unije za Zapadni Balkan u kojoj uopće nema okoliša. Da je Evropska unija zaista htjela da nas primi u članstvo, okoliš bi tu bio jako bitan. Oblast zaštite okoliša u cjelokupnom paketu zakona koji morate imati da biste došli u poziciju za učlanjenje je, nakon poljoprivrednog dijela, najobimniji. Tu vam zaista treba gomila posla i novca da to ispunite. S druge strane, zemlje regiona imaju toliko problema da im je pomoć zaista neophodna. U tom paketu nema okoliša, imate neke druge stvari, ali okoliša ne. To je najbolji dokaz da Evropi zaista nije stalo. S druge strane nije ni našim političarima stalo nego je riječ o nekakvoj igri: Mi se kao učlanjujemo, oni nas kao primaju. I to će se nastaviti sljedećih nekoliko decenija.

Sve što smo do sada prošli, vukli smo probleme, ništa nismo riješili i nismo formalno napredovali. U našem konkretnom primjeru to znači da nas mogu vratiti nazad i reći: 'Dok SSP ne provedete...' - a imamo primjer da parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje kao ključni organ SSP-a nikada nije profunkcionisao, jer su iz Republike Srpske tražili da se u tom tijelu primjeni sistem etničkog glasanja što, naravno, Evropska unija nije prihvatila, jer mi trebamo da radimo i usvajamo njihove standarde, a ne oni naše. Dakle, mogu nas vratiti i reći: 'Dok to ne sprovedete, sve ostalo pada u vodu'. Po meni, u slučaju takvog pristupa bi pod najvećim udarom bile političke elite koje se busaju u prsa sa ovim što su do sada uradili, a nisu uradili ništa.

Smatrati da svi mi koji smo ostali izvan Evropske unije uđemo u Evropsku uniju zajedno, istog dana, iste godine, mislim da je potpuna iluzija. Vidimo da je potrebno i unutar Evropske unije određeno pospremanje i to je bila ona poruka koja nam je došla u slučaju Sjeverne Makedonije, posebno na čemu insistira francuski predsjednik koji traži da se neke stvari poslože unutar Evropske unije pa da se tek onda nastavi proces proširenja. S druge strane, ne bih ja nas amnestirala našeg udjela. Nemamo alibi, to je najvažnije reći. Ne bih ja gledala zašto neko odlučuje ovako ili onako. Meni je puno važnije da mi uradimo sve te stvari i reforme unutar zemlje, da dosegnemo neki nivo standarda, da imamo pravnu državu, da su ljudska prava za svakog čovjeka, pojedinca ostvariva, da smo jednaki pred zakonom. Kad bismo to ostvarili, ja bih bila sretna, a da nismo članicom Evropske unije.

Još uvijek nismo u žiži pošto ste i sami nabrojali koji su to prioriteti koji prije moraju biti riješeni da bi se fokus pažnje usmjerio na Bosnu i Hercegovinu. Besmisleno je čekati da taj pojačani angažman i da reforma dođe izvana i uslijed utjecaja sa strane. Drugačije ne može. Mislim da unutar Bosne i Hercegovine ne djeluju progresivne snage koje su spremne za reformu. Naše političke elite jesu zainteresovane za pristupanje Evropskoj uniji samo deklarativno.

Ja kažem da je u interesu svih ulazak u NATO i u Evropsku uniju. Prirodno, kad kažem svih, onda mislim na ozbiljnu većinu, jer ni u jednoj zemlji u Evropi nemate situaciju da svi hoće nešto. Boje se ulaska i u NATO i u Evropsku uniju. Ljudi jesu za to, ali veliki broj političkih struktura nije za to. Posebno dio ljudi koji upravljaju našim sudbinama u posljednje vrijeme.

Da budemo načisto, kad sam bio ministar vanjskih poslova posljednji put, ja sam tada govorio da, što se mene tiče, primarni naš interes ne treba biti da budemo članica Evropske unije. Naš primarni interes treba biti da napravimo reforme koje su neophodne da budemo kao države članice Evropske unije. Sjećam se da ste kazali `Mi nismo zainteresirani za perspektivu u Evropskoj uniji i NATO-u. Mi smo zainteresirani da zaista nezaustavljivo idemo tamo kao jedna integrirana zemlja.` Šta se dogodilo? Očekivale su se reforme, ali evo, nije ih bilo.

Mislim da bi nama Evropska unija više pomogla svojim nečinjenjem u Bosni i Hercegovini nego činjenjem kako je to do sada radila kada pričamo o zaštiti novinara. Ako pogledate unazad na svaku prijetnju koju su novinari u Bosni i Hercegovini dobivali, Evropska unija je izdavala saopštenja koja deset pametnih ljudi ne mogu shvatiti, da ih zajedno pročitaju i pokušaju rečenicu po rečenicu da analiziraju. Toliko neshvatljiva saopštenja koja ne mogu da dopru do bilo koga, a kamoli do prosječnog čitaoca. Pravo na slobodu izražavanja, slobodu medija je osnovno ljudsko pravo. Minimum koji ja očekujem kada je neki novinar napadnut je da predstavnik Evropske unije napusti svoje dobro zaštićenu kancelariju u Sarajevu i s bulumentom tjelohranitelja koje već ima i ne znam čemu mu služe, dođe u mjesto gdje je napadnut novinar i kaže da su evropske vrijednosti napadnute tu i tu, napadom na tog novinara. Ne očekujem nikakva jalova i besmislena saopštenja kakvim su skloni i kakve obično izdaju. Evropska unija gubi strpljenje s nama. Ne mislim pri tome na kancelariju ovdje. Kancelarija ovdje u Bosni i Hercegovini je vrlo upotrebljiva. Evropska unija želi Bosnu i Hercegovinu isključivo pod kontrolom zbog potencijalnih konflikata koje možemo da imamo. Mi se ne trebamo zanositi da je neko željan nas da budemo dio te porodice iz bilo kojih drugih razloga nego što bi svaki eventualni sukob mogao da izazove novi talas migracija za koje Evropa u ovom trenutku nema mjesta. I to je činjenica.

Ideal nam jesu evropski standardi. Međutim, malo i Evropa - neću upotrijebiti ružnu riječ - podiže tu ljestvicu, podiže te kriterije. Zemlje koje su sa ovih prostora ušle prije nas u Evropsku uniju imali su snižene kriterije koje su morali dostići. Pa, kakva smo zemlja ako nemamo jednog predsjednika, neka oproste druga dvojica ili sva trojica, ali zemlja sa tri predsjednika za mene ne može imati atribute prave države.

To je popularno da kažete da smo za put ka Evropskoj uniji, ali ako neko pita da li radimo na tome, onda nema odgovora. Postoji kod nekih, možda, ravnodušnost, a možda neki kažu 'Ma, baš me briga za takvo nešto', ali ipak ja vjerujem da je većina ljudi za to. Ja lično, ako pitate mene, nisam u tome dvoličan. Ja smatram da je to ispravan put. Najbolji put za Bosnu i Hercegovinu. Članstvo u Evropskoj uniji i napredak društva prema EU standardima liječi mnoge bh. rane - i socijalne i političke i nacionalne i vjerske i bezbjedonosne, što je najvažnije. Taj kišobran nam treba da ne bismo ostali u ovom našem blatu.