novinar
političar, ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH 2014-2019.
Za našeg narednog sugovornika kažu da je jedan od najuspješnijih ministara, da je jedan od rijetkih političara koji iza sebe ima i djela, a ne samo riječi i da je opravdao visoku plaću za koju novac izdvajaju građani Bosne i Hercegovine. Kažu da upravo on radi za te iste građane. Koliko je to dobro ili nije, da li mu to neko uzima za zlo i zamjera, pitamo našeg narednog sagovornika u našem serijalu 'Time is up' ili 'Vrijeme ističe'. U ovim trenucima još uvijek ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa i zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, gospodin Mirko Šarović. Hvala Vam što ste s nama. Radite za građane Bosne i Hercegovine. Je li to, kada sagledate iz Vaše vizure, prednost ili mana? Kako Vas doživljavaju?
Pa, ja mislim da je to prednost. Na kraju kad se sve sumira i kad se otklone političke igre i igrice, onda se bolje osjećam ja lično. I kad završim mandat, uvijek će ostati nešto iza mene, a iza drugih, vjerovatno, ništa. Tako da je to, na neki način, moja satisfakcija da uvijek postoje rezultati.
Kažete igre i igrice. U tom evropskom i NATO putu ima li igara i igrica?
Naravno da ima nadmudrivanja i, rekao bih, praznog hoda u kojem se u suštini ne dešava ništa, nego se kupuje vrijeme. Politika se vodi najvećim dijelom upravo tako: proizvode se neki događaji, stvaraju tenzije. Kad pogledate šta je to, vidite veliko ništa, nema rezultata. Kada za neke važnije protagoniste koje slušate i gledate svaki dan razmislite da li je on bilo šta uradio, ne samo u tom mandatu poslanika ili ministra, nego u svom životu, na kraju shvatite da tu nema ništa.
Bosni i Hercegovini trebaju reforme. Na to nas često upozoravaju iz službenog Brisela. Ja sam u uvodu kratko rekao da imate djela, a ne samo riječi. Osigurali ste da naša zemlja u Evropsku uniju može izvoziti piletinu, jaja za preradu, povećane su kvote izvoza mesa u Tursku. Jesmo li, gospodine Šaroviću, svjesni koliko novca gubimo tapkajući u mjestu i ne provodeći te reforme? Jeste li Vi, a onda i Vaše kolege, toga svjesni?
Reforme nam nisu potrebne samo radi evropskog puta i nekada je to zabluda, pa mislimo da to moramo da ispunimo da zadovoljimo Brisel ili neku drugu adresu. Reforme su neophodne radi dostizanja naših mogućnosti i standarda, tj. da bismo mi postali kvalitetniji, konkurentniji, da bismo imali veće mogućnosti, da bismo ličili na evropsko društvo. Ne radi toga da bi neko sutra rekao 'Da, ispunili ste uslove', nego da društvo pripremimo da bude po mjeri i potrebi naših ljudi. Potrebno je da postignemo standarde radi kvaliteta našeg života, pa makar se taj evropski put možda i produžio. To je, po meni, suština.
Dobro, ali koliko radimo na tome? Dok čekamo kandidatski status, dok čekamo da ubrzamo evropski put, zašto domaće zakonodavstvo ne radi na tim reformama? Zašto tapkamo u mjestu?
Mi kasnimo za našim susjedima. Za odluke nama treba duplo više vremena nego Srbiji, Crnoj Gori, čak i Sjevernoj Makedoniji ili drugim zemljama regije.
Hoćete reći da smo mi manje sposobni nego oni?
Možda smo manje vrijedni i gubimo vrijeme na dogovaranju i drugi nas prestižu i zbog toga i jesmo na repu evropskih integracija. Sa svoje strane ja nastojim da maksimalno iskoristim svoje vrijeme, uključujući i ovaj period kada je mandat istekao, ali to ne znači da treba da spavam. Mislim da svi trebaju da daju svoj doprinos na tom evropskom putu i mislim da je to cilj. To je moj cilj. Kada sam postao ministar, nije bio cilj da protračim to vrijeme i primam nekih pet hiljada maraka plate, nego da ostane nešto iza mene, da ljudi pričaju 'On je uradio to i to i on to zna da radi, može, sposoban je'. To je za mene suština.
Jesmo li na upitnik Evropske komisije odgovarali predugo? Neke Vaše kolege traže alibi u tome i kažu da smo kompliciraniji nego što je to Hrvatska, nego što je to neka druga zemlja iz susjedstva, da mehanizam koordinacije tako funkcionira. Da li je to uopće opravdanje?
Nije opravdanje. Mislim da smo najmanje pola godine izgubili. Najmanje pola godine. Mislim da je od nas zavisilo da li ćemo da dobijemo kandidatski status najdalje do kraja 2018. godine. Po meni to je bio realan rok. Bila je stara administracija, data nam je prilika, pitanja nisu bila preteška. Na pitanja je trebalo odgovoriti samo sa činjenicama o stanju u pojedinim oblastima.
Da, ali nismo mogli jedinstven odgovor o broju stanovnika, gospodine Šaroviću.
Pa, nismo. Odgovor je bio da kažemo...
Može li Bosna i Hercegovina prema Evropskom komisiji i službenom Briselu govoriti jednim glasom? Da imamo jedan jedinstven odgovor, a ne tri pa onda tražimo i tu neki konsenzus, jer za sve u Bosni i Hercegovini treba konsenzus da bi dali jedan odgovor. Kako nas u Briselu doživljavaju kada nam postave jedno pitanje, a mi damo tri odgovora?
Oni nas dovoljno znaju. Možda čak i više nego što mislimo. Ja bih se smio usuditi reći i to je moj subjektivan stav, da su snizili kriterije prema Bosni i Hercegovini. Važni smo im i prosto bi nas oni pogurali, ako mogu da upotrijebim taj izraz, ali mi ne koristimo te šanse. Oni ne traže odgovore na upitnik kako Brisel to priželjkuje. Za njih je odgovor da imamo dva odgovora, da bi mogli kasnije sa nama da rade, da bi zajednički radili na promjeni zakonodavstva, pravila i principa. To je suština upitnika. Da oni skeniraju stanje u našoj zemlji. Da imaju potpuno skenirano stanje, taj jedan pregled, screening situacije da bi poslije mogli da popravljamo pojedine segmente društva. Ništa više. Oni ne traže neke priželjkivane odgovore. Recite da imate dvije vrste odgovora, imate različite odgovore u entitetima, ne slažete se sa entitetima, entiteti sa državnim nivoom. Ništa drugo. Mi se nadmudrujemo potpuno bespotrebno jer nismo shvatili suštinu odgovora na upitnik, nego smo to shvatili na neki drugačiji način.
Neki analitičari kažu da je samo prividno to da su svi bh. političari za Evropsku uniju. Jesu li ili nisu?
Djelimično je to tačno. Neki to koriste. To je popularno da kažete da smo za put ka Evropskoj uniji, ali ako neko pita da li radimo na tome, onda nema odgovora. Postoji kod nekih, možda, ravnodušnost, a možda neki kažu 'Ma, baš me briga za takvo nešto', ali ipak ja vjerujem da je većina ljudi za to. Ja lično, ako pitate mene, nisam u tome dvoličan. Ja smatram da je to ispravan put. Najbolji put za Bosnu i Hercegovinu. Članstvo u Evropskoj uniji i napredak društva prema EU standardima liječi mnoge bh. rane - i socijalne i političke i nacionalne i vjerske i bezbjedonosne, što je najvažnije. Taj kišobran nam treba da ne bismo ostali u ovom našem blatu.
Balkan je važan Evropskoj uniji zbog tog strateškog prostora. Mislite li da će to biti dovoljan razlog da i dalje čekaju na nas, a evo čekaju dugi niz godina?
Ja se samo bojim da u Evropsku uniju ne uđu pojedinačno neke od zemalja. Stalno govorim da trebamo da tražimo da to bude jedan paket, da sve zemlje uđu.
A zbog čega?
Bojim se ako ostanemo sami - jer mi kaskamo i mi smo onaj zadnji vagon u kompoziciji...
Dobro, gospodine Šaroviću, je li to mit ili je to moguć scenario da svi zajedno uđu?
Pa, moguće je, ukoliko bismo mi malo ubrzali.
Znači sve je do nas u Bosni i Hercegovini.
Ne samo do nas. Mi smo važni za Evropsku uniju, svakako. Taj trbuh koji je malo rovit, nestabilan, mislim da konačno treba da bude dio Evropske zajednice, posebno u bezbjedonosnom, ali i ekonomskom smislu. Ove migrantske krize na ovakav način ne bi bilo da imamo potpuno jasnu granicu sa Grčkom i svim drugim zemljama. Ovo ovako je nadmudrivanje i varanje jedni drugih, propuštanje jedne, druge, treće zemlje i to nije jasna bezbjedonosna politika evropskih zemalja, odnosno Evropske unije.
U mišljenju Evropske komisije dobili smo 14 zadataka, 14 zahtjeva. Jesu li oni teški?
Mislim da jeste svaki na svoj način, ali sve je to dostižno. Ti zahtjevi su vrlo jasni.
Kako gledate na činjenicu da u nekim stvarima, evo konkretno koje se odnose na oblast za koje je nadležno Vaše ministarstvo, nismo dostigli ni određeni nivo pripremljenosti, recimo značajni napori su potrebni u područjima u kojima Bosna i Hercegovina ima samo određeni dio pripremljenosti, tj. sloboda kretanja roba, poljoprivreda, ruralni razvoj, ribarstvo, transportna politika, energetika, da sad sve ne pobrajam, siguran sam da ste to vidjeli. Nema oblasti politike u kojima imamo dobar nivo pripremljenosti ili koja je dobro napredovala u pogledu svojih kapaciteta da preuzme obaveze koje proizilaze iz članstva u Evropskoj uniji. Kažu nam da mi trebamo preuzeti i nastaviti provoditi sve napore u područjima u kojima smo umjereno pripremljeni, a to je samo sloboda kretanja kapitala i pravo intelektualnog vlasništva.
Spomenuli ste poljoprivredu, ruralni razvoj, energetiku, možda još neke oblasti. Ja mislim da je većina zakonodavstva ili EU standarda već pripremljeno. Pitanje je samo dobre volje da ti zakoni ili podzakonski akti, strategije dobiju zeleno svjetlo u Parlamentu Bosne i Hercegovine. Mi imamo već tri ili četiri godine spremne zakone o veterinarstvu, o hrani ili o poljoprivredi da bismo ih uskladili sa evropskim zakonodavstvom. Imamo zakone o električnoj energiji, gasu također. Ovo je naše nadmudrivanje u zadnje dvije, tri godine. On nam neće samo otvoriti put ka Evropskoj uniji, nego će ispuniti uslove Energetske zajednice, omogućiti članstvo u WTO. Mnogo toga je već pripremljeno. Potrebno je da neke stvari možda prelomimo i u glavama svih nas.
Što bi Evropska unija značila političarima, a što građanima? Ne znam jeste li čuli ovu teoriju koja se pojavila u zadnje vrijeme. Kažu da političari u Bosni i Hercegovini ne žele u Evropsku uniju jer bi pola od njih odmah bilo uhićeno. Dijelite li takvo mišljenje?
Ja mislim da će nekim političarima možda biti bolje u ovakvom stanju, nego u Evropskoj uniji.
Kojim?
Ima ih dosta. Vi od mene vjerovatno očekujete precizan odgovor, ali mislim da svi oni koji su pomalo skeptici prema Evropskoj uniji, koji zaziru od evropskih standarda, koji kažu da nema kriminala u Bosni i Hercegovini, koji kažu da je stanje odlično, dobro, da nam ništa ne fali, njima je u ovoj situaciju dobro. Ima ih dosta. Možda ne bi bilo fer sada da koristim ovu emisiju da kažem ko su.
Imamo dvije minute do kraja razgovora. Vjerovatno su te dvije minute malo da ih sve pobrojimo.
Tako je. Nije dovoljno da ih spomenem pojedinačno. Upravu ste.
Kako ste doživjeli ovo 'ne' koje su dobile Sjeverna Makedonija i Albanija. Neki kažu da je to možda znak da se neće ići u proces proširenja. S druge strane, neki strahuju da biste Vi i Vaše kolege to mogli koristiti kao alibi da kažete 'Mi sada nećemo raditi, vidite Sjeverna Makedonija je uradila sve što je trebala, pa nije dobila zeleno svjetlo'.
Naprotiv, ja mislim da taj optimizam ne treba da nas napušta. Šteta je, po meni, što taj trud Sjeverne Makedonije i reforme koje su proveli, nisu rezultirali pozivom za otvaranje pregovora, odnosno poglavlja. Možda će to imati negativne političke reperkusije za Sjevernu Makedoniju i to bi bila velika šteta jer može da ojača one snage koje zagovaraju neku drugačiju politiku. Naprotiv, mislim da mi možda treba da uložimo i veće napore u tom smislu.
Što očekujete? Što predviđate? Što nas čeka?
Ja nisam veliki optimista, ako me pitate u vezi sa formiranjem vlasti i dometom neke buduće vlasti u novom mandatu. Ja sam čak u zadnje vrijeme govorio da ne vidim da su aktuelni trojac ili bar neki od onih koji sada imaju najviše šanse da formiraju izvršnu vlast na nivou Bosne i Hercegovine, neki od njih, ne svi, nisam baš siguran da su reformski opredijeljeni i da im je prioritet Evropska unija. Prije bih rekao da će vlast vidjeti kao plijen i mogućnost da to bude neka njihova udarna batina u nekim projektima koji tek slijede, ali Evropska unija nije na prvom mjestu. Šteta što ti dometi novog Saziva ministara nisu veliki i čak sam pesimista.
Hvala Vam mnogo.
