×

b-1-2-2-6

Vizna politika

Vizna politika spada u isključivu nadležnost državnog nivoa. Zakonodavstvo o vizama je uglavnom u skladu sa acquis-em. Obrada aplikacija, kriterijumi i procesi izdavanja za različite vrste viza zadovoljavaju minimalne standarde EU. Lista trećih zemalja s kojima Bosna i Hercegovina održava bezvizni režim uglavnom je u skladu sa listom zemlja koju je EU sastavila, osim Azerbejdžana, Bahreina, Kuvajta, Omana, Katara, Turske, Rusije i Kine. Bosna i Hercegovina bi trebala preduzeti konkretne korake kako bi u potpunosti uskladila svoju viznu politiku s viznom politikom EU.

Bezbjednosne karakteristike viza i putnih isprava su uglavnom usklađene sa standardima EU. Bosna i Hercegovina je poboljšala sigurnost svojih putnih dokumenata uvođenjem biometrijskih pasoša sa dodatnom kontrolom pristupa od oktobra 2014. godine. Međutim, kontrola nad nabavkom putnih isprava i procesima izdavanja zahtjeva dodatno poboljšanje. Bosna i Hercegovina nema tehničke kapacitete za prikupljanje biometrijskih podataka od podnositelja zahtjeva za vizu. Ona čuva bazu podataka o izdatim i odbijenim vizama. Sistem funkcioniše u zemlji i svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu. Izdavanje viza na granici je ograničeno na izuzetne okolnosti.

Bosna i Hercegovina ima sporazum o saradnji sa Crnom Gorom o konzularno-viznim pitanjima koji je na snazi od 1. januara 2016. godine. Ona nema zajedničke lokacije ili sporazume o zastupanju o izdavanju viza sa trećim zemljama.

Implementacija bezviznog režima sa EU je dobra. Smanjen je trend zloupotrebe bezviznog režima od strane podnosilaca zahtjeva iz Bosne i Hercegovine koji nemaju osnova za azil u EU i pridruženim zemljama Šengena. Zemlja je uložila značajne napore u kontrolu granica i podizanje javne svijesti o negativnim efektima. Veću pažnju treba posvetiti uspješnoj reintegraciji povratnika. Ovo se posebno odnosi na najugroženije, kao što su Romi, koji predstavljaju visok procenat povrataka. Potrebno je unaprijediti koordinaciju između svih nivoa vlasti kako bi se ojačala implementacija i poboljšalo praćenje. Potrebno je pojačati saradnju sa međunarodnim organizacijama i nevladinim organizacijama koje su aktivne u reintegraciji povratnika.