×

b-1-2-1

Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava

Osnovne vrijednosti EU uključuju vladavinu prava i poštivanje ljudskih prava. Adekvatno funkcionisanje pravosuđa i efikasna borba protiv korupcije su od izuzetne važnosti, kao i poštivanje osnovnih prava u zakonima i u praksi.

ZAKLJUČAK / PREPORUKE

Bosna i Hercegovina je dostigla određeni nivo pripremljenosti za provođenje acquis-a EU i evropskih standarda u ovoj oblasti.

Ustavni i zakonski okvir za pravosuđe je nepotpun i potrebno je ojačati njegovu nezavisnost. Sukob nadležnosti u krivičnim stvarima se mora riješiti i povećati stepen usklađenosti sudske prakse u svim pravnim sistemima zemlje. Zakonodavni okvir za sprečavanje i suzbijanje korupcije pokazuje značajne nedostatke usljed neusklađenosti zakonodavstva, strategija i akcionih planova. Kapaciteti za provođenje zakona su slabi, posebno zbog rascjepkanosti agencija za provođenje zakona. Korupcija je široko rasprostranjena i dalje predstavlja problem. Svi nivoi vlasti pokazuju znakove političke zarobljenosti, što direktno utiče na svakodnevni život građana, posebno u oblasti zdravstva, obrazovanja, zapošljavanja i javnih nabavki. Zakonodavni i institucionalni okvir za zaštitu osnovnih prava je uglavnom uspostavljen, i potrebno ga je u potpunosti provesti i u značajnoj mjeri unaprijediti usklađivanjem zakonodavstva unutar zemlje, te usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa evropskim standardima kroz jačanje administrativnih kapaciteta i osiguravanje odgovarajućih resursa za efikasno ostvarivanje osnovnih prava. Potrebne su značajne i opsežne reforme kako bi se osigurala politička i pravna jednakost svih građana, te inkluzivno i kvalitetno obrazovanje za sve, prevazilaženjem prakse „dvije škole pod jednim krovom“

Prema ustavnom i zakonskom okviru, nadležnosti u oblasti pravosuđa i osnovnih prava pripadaju državi, entitetima, kantonima i Brčko Distriktu.

Na državnom nivou, Visoko sudsko i tužilačko vijeće je samoregulatorno tijelo za pravosuđe nadležno za administraciju i upravljanje karijernom politikom nosilaca pravosudnih funkcija na nivou cijele zemlje. Ministarstvo pravde je, između ostalog, nadležno za zakonodavstvo na državnom nivou i za koordiniranje procesa reforme sektora pravde u cijeloj zemlji. Entiteti i kantoni takođe imaju ministarstva pravde, dok Brčko Distrikt nema ministarstvo pravde, već Pravosudnu komisiju koja nije dio izvršne vlasti.

U Bosni i Hercegovini postoje četiri pravosudna sistema - na nivou države, entiteta i Brčko Distrikta, svaki sa svojim nadležnostima i unutrašnjom institucionalnom strukturom. Na državnom nivou su formirani Sud Bosne i Hercegovine i Tužilaštvo Bosne i Hercegovine. Oba entiteta imaju vlastite sudove, uključujući i vrhovne sudove, te tužilaštva. U Federaciji BiH, svaki kanton ima svoj sudski sistem. Brčko Distrikt takođe ima vlastito tužilaštvo i sudski sistem.

Republika Srpska osporava krivičnu nadležnost Suda Bosne i Hercegovine za krivična djela propisana zakonima entiteta i Brčko Distrikta. Ustavni sud je potvrdio ustavnost te nadležnosti, konstatujući da njeno neprimjereno vršenje može rezultirati kršenjem ljudskih prava u pojedinačnim slučajevima.

Svi nivoi vlasti imaju nadležnosti u borbi protiv korupcije. Agencija za borbu protiv korupcije na državnom nivou vrši funkcije koordinacije; organi za sprečavanje korupcije postoje i na svim drugim nivoima vlasti. Svi pravosudni sistemi i agencije za provođenje zakona odgovorni su za sprečavanje korupcije.

U oblasti osnovnih prava, glavni subjekti na državnom nivou su Ombudsman za ljudska prava, Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice i Ministarstvo pravde. Ministarstvo sigurnosti, Ministarstvo civilnih poslova i Agencija za zaštitu ličnih podataka imaju specifične odgovornosti u pogledu zaštite ljudskih prava. Pored toga, na nivou entiteta, kantona i Brčko Distrikta, različita ministarstva kao što su ministarstva pravde, unutrašnjih poslova, zdravstva, socijalne politike i obrazovanja takođe imaju odgovornosti u ovoj oblasti.